negde u krosnji izmedju oraha i bora vratile su mi se sove.

jedna je uvek na jednom drvetu a druga na onom pored. preko dana stoje gledamo se okrecem ja glavu okrecu one i ne trepcu. ja se smejem one me gledaju. huikcem, zvizducem, masem skacem a kad sam sigurna da bas nikko ne gleda ja podignem ruku i zovem je da dodje da sleti. razmisljam koja bi to sreca bila! pomilovati sovu! cim zadje sunce pocinju da cicu i nesto se domundjavaju. ja izadjem na terasu ne paleci svetlo (kao da one ne vide u mraku no dobro) sakrijem se tu iza ruze i cekam da se nesto desi...trudim se da se ne cujem...s vremena na vreme polete iznad dvorista i samo se cuje sssshhhshsh sh shh krila su ime velika i divna. nijedno drugo ime osim Hedvige mi ne pada na pamet ali imam ih dve...druga ne moze da ostane bezimena...