memento

negde u krosnji izmedju oraha i bora vratile su mi se sove.

jedna je uvek na jednom drvetu a druga na onom pored. preko dana stoje gledamo se okrecem ja glavu okrecu one i ne trepcu. ja se smejem one me gledaju. huikcem, zvizducem, masem skacem a kad sam sigurna da bas nikko ne gleda ja podignem ruku i zovem je da dodje da sleti. razmisljam koja bi to sreca bila! pomilovati sovu! cim zadje sunce pocinju da cicu i nesto se domundjavaju. ja izadjem na terasu ne paleci svetlo (kao da one ne vide u mraku no dobro) sakrijem se tu iza ruze i cekam da se nesto desi...trudim se da se ne cujem...s vremena na vreme polete iznad dvorista i samo se cuje sssshhhshsh sh shh krila su ime velika i divna. nijedno drugo ime osim Hedvige mi ne pada na pamet ali imam ih dve...druga ne moze da ostane bezimena...

aerodrom je mesto suza. radosnica, krokodilskih, slanih, teskih i preteskih.pre jedno dve nedelje dok sam stajala u redu za pasosku kontrolu ispred mene je stajao muskarac sa rancem na ledjima, ne vise od 32godine sa suzama u ocima. meni neprijatno ne znam gde da gledam, prilazi mu supruga grli ga i rida. neko je zove okrenem se i ja a tu pored, izvan onih gajtana koji nas usmeravaju ka sluzbenim licima, stoji  devojcica od 6 -7 godina, njena baka i pored njih svestenik. Baka place, devojcica zbunjeno doziva mamu i pita je sto place i mase tati. Njena mama se odvaja od supruga grli dete i nastavljaju svi da placu ne trepcuci, gledajuci za muskarcem koji nevoljno odlazi.  i meni se srce steglo krenuse i meni suze na lice!!! scena je tuzna i meni je krivo, hocu i ja da ne ode. Sta moze da bude ovako tuzno? Gde on ide? Zasto ostavlja porodicu? Kada se vraca? Spustim glavu jer shvatam da moje ponasanje nije primereno i smeskam se devojcici. Poslednji pogled bacam na njih pre nego sto prolazim kroz skener i ugledam za trenutak  da svestenik iz rukava vadi platnenu maramicu i brise sebi polagano suze. Nekako imam utisak da se ovaj muskarac nece uskoro vratiti...I uzdisem. Uskoro mi je polazio avion, srecaje bila  da me niko nije pratio jer ne bi shvatio moje suze...

nocas sam imala nocnu moru. jos jedna u nizu ali ipak sasvim nova stvar jer sam cak ispustila vrisak mnogo bolji nego Tipi Hendri u tus kadi...jer mi je neko u snu, disao u slusalicu!

probudila sam se , pokusala da zaspim ponovo ali onda je sve po stanu pocelo da skripi.i parket i vrata i prozor i baloni na terasi zakaceni su poceli da lelujaju. i sve je to prirodno, toplo je , parket se siri i pucka, vetar duva pa baloni vijore ali od sna ni u najavi.sta sad? jeste petak 13. i ne nisam sujeverna ali mrak je jaci.ok okrenem se na drugu stranu, zatvorim vrata od spavace sobe i prekrijem se sa dva frotira. e jos gore sumnje se pojavljuju ...sta ako je NEKO u predsoblju i ta skripa su koraci a sisao je preko tavana ? sta ako je NEKO tu a ja ga ne vidim? aaaa. panika.tisina na ulici iako je petak. ma necu da se nerviram i da razmisljam racionalno. ustajem, palim sva svetla, navlacim baletanke uzimam tasnu i odlazim. Silazim u pola 2 ujutru u pizami ulazim u kola i odlazim iz stana ni manje ni vise kod mame!!! jer kod mame je sigurno.

na pola puta mi zazvoni telefon?!? ko me zove u 2 ujutru? javim se pitaju me gde sam super je zurka na brodicu...ma idite ljudi... jure me bauci ne smem da pogledam u retrovizor da ne vidim necije oci kako svetle u mraku.

dosla u kucu, legla u svoj tinejderski krevet...  izbezumljena mama koju sam  probudila me gleda i ne veruje. meni svejedno. ja od bauka bezim- ne suocavam se sa njima u mraku. nek se pojave po dnevnom svetlu ako smeju tu sam u prvom redu s podignutom pesnicom samo neka probaju.